Poplava. Ko je nije doživeo ne može ni da zamisli kako je to. Ne predstavlja samo veliku količinu vode koja navire gde nije planirana, već i stres posle na primer kupanja u kadi punoj vode... A kao što smo učili u školama uvek postoje više vrsta, različitih grupa, pa eto tako i razlikujemo više vrsta poplava.

Prva vrsta bi bila "bezopasna barica koja kida živce" ali kao što se vidi iz njenog naziva, lako se savlada i brzo pada u zaborav.

U drugu vrstu bi svrstala "naporne gde-baš-sad da komšiji crkne krava" koja obično budu razlog za pravljenje još jedne epizode "živimo sa kulturom", jer nismo mi krivi što smo poplavljeni. Dugo se spominje, ostavlja fleke koje nikako da naplatimo od dragog nam stanara iznad i kao takva teško pada u zaborav. 

E treća vrsta. Zbog nje je moguće i doživeti udar struje, orušavanje zidova, dizanje parketa, bubrenje svega što je drvenog... pod nazivom "nijagarini vodopadi" pa sam naziv govori da je i  priča o njima jako uzbdljiva za slušaoca, koji je ubeđen da sagovornik preuvelićava ali ipak pomno prati izgovarajuči reč "strašno"...

Oporavak posle svake vrste iziskuje vreme, trud i ulaganje. Kao što se vidi, obično uzroci nastajanja prve i druge vrste su lako za okriviti, ali treća grupa pada pod javnu službu koja zbog obilnosti posla nikada nema ni sekretaricu koja će barem primiti poziv i zakazati eventualnu intervenciju. Valjda je i ona na terenu... Ili pak ako se neko zezne i javi na telefon, verovanto očekivajući privatni poziv, dobili bi ste informaciju da su svi na terenu, verovatno igraju golf ili tenis... i kako će kolege svratiti čim budu bili u mogućnosti. Iščekivanju nikad kraja... dok se ne uhvatite za džep i platite čoveka koji upravo i prima platu za taj posao. Plate male, golf je skup sport, kako drugaćije zaraditi nego na tudjoj muci.

Samo napred... i samo da ne padne kiša večeras, a ja sam odavno u kupatilu stavila tuš kabinu.