Znam ja da samo on tako ume... znam da niko nije tako posebno jedinstven, da samo on ima moć da izazove tvoj iskren osmeh duše. Ustvari, znam da ti misliš da je jedini. I onda dan pretvoriš u sećanje, čupaš uspomene koje kada su prisutne želiš ponovo da zakopaš u nedostižne dubine.  (Dalje)

Ne volim redove i duga čekanja! Ne volim ljude koji stoje iza mene, a još više one ispred. Dotična gospoda misle da ako mi se što više približe i dahću mi u vrat da će smanjiti broj minuta, sati, dana čekanja. Nagaze mi petu, u trenutku gubljenja ravnoteže gurnu me naglo ili potpuno oslone i uz prevrtanje očiju kažu kiselo "izvini"... Dok sam imala dugu kosu volela sam da mašem glavom kako bi ih konjski rep šibao po licu a sad ponekad poželim da imam konjske kopite čisto da vide kako je to bolno kada nagaze moja mala stopala:) I zašto uvek samo ja imam nešto da pitam i zadržim se isuviše kratko da mi bude žao svog tog silnog čekanja? I zašto me na šaletru obavezno sačeka namrgođeno lice koje se raduje ako postavim neko pitanje za koje ona/on nije nadležna/an da daje odgovor? (Dalje)