Znam ja da samo on tako ume... znam da niko nije tako posebno jedinstven, da samo on ima moć da izazove tvoj iskren osmeh duše. Ustvari, znam da ti misliš da je jedini. I onda dan pretvoriš u sećanje, čupaš uspomene koje kada su prisutne želiš ponovo da zakopaš u nedostižne dubine. Ne osvrćeš se... ne vidiš nas i nesvesno rasturaš tugu koju udišemo oko tebe. Ne razmišljaš da možda baš mi imamo iste takve moći, samo iskrenije, istinski željene. Odbijaš ih bez pomisli da je možda baš to - to što ti treba i ne daješ nam šansu pa makar jednu. A koliko ih je on prokockao? Koliko ih je dobio tek tako bez ikakvog pravog razloga, ako izuzmemo razlog da je on umišljeni vrhovni nosilac ljubavi, bez potrebe da je i nekome pruži, već mučno otima deliće od drugih i svrstava ih u svoju riznicu "pobeda".

Ako samo ti vidiš pravu boju njegovih očiju, ne mora da znači da sijaju u bojama duge. Ako samo ti osećaš njegove otkucaje srca, ne znači samo da kuca za tebe. Ako samo ti veruješ da je sreća njegovo ime, zašto onda nisi zauvek srećna.

Neka ga što dalje... neka.

Posvećeno M.