Унуку, који је са Станојем дошао из Срема, било је име Глигорије. Током времена Глигорије је имао два сина: Мијајла и Станка.
Глигоријев син Мијајло имао је два сина : Тодора и Ђорђа. Ми смо Ђорђеви потомци.
Ђорђе је рођен 1768. а умро  26.09.1848. године а живео је 80.године. Као што се зна Ђорђе је био природно развијен човек , висока раста јако мудар и паметан. У оближњем манастиру Св.Николе научио је читати и писати. Као такав уживао је добар углед међу људима у овом крају. Ђодђе је краће време живео тамо где је и његов деда живео тј. у ,,Ковачевом долу,, и из разних разкога се спустио мало ниже у место звано ,,Дољак, тачније у Расуле, где је сада кућа Добривоја Љубичића. Касније је сишао и мало ниже низ Каблар у Рапајловачу.
Као што се зна, земља овог краја је у то време била већином под шумама. Ђорђе је као добар и узоран земљорадник почео крчити шуму и раскрчио велики простор око себе. Затим засади воћњак са шљивама , окалеми калеме другог разног воћа, засади виноград и тиме развије читаву економију , која је као таква служила за углед у читавом крају. (Dalje)

Планина Каблар и његова околина су мање-више познати у нашој широј јавности. У самом Каблару постоји више пећина које још нису довољно испитане. Посебно се истиче једна која је неприступачна и незна се шта све постоји у њој. По причањима наших предака, у њој је некада за време турака био збег срба. Тадашњи људи су били устаници а у збегу су били њихови жене и деца. Устаници су се борили против турског насиља. После извесног времена турци су приметили збег и почели су се пети у пећину. На вратима пећине, жена, која је тог тренутка месила хлеб, чим је приметила турчина, како није имала ништа друго при руци, она гађа и удари турчина оним хлебом и лопаром, а турчин се отисне низ стену и погине. Од тада се та стена и сама пећина  зову ,,Турчиновац,,. (Dalje)