A što je teško kada se neke velike stvari odigraju baš onako kako ne želim. I svi su krivi, samo nisam ja... liči na narodnjak, al šta fali. Tako opravdam izostanke sa časova, slabo vladanje... nabacim osmeh... i kako ono ide, mešam kukovimaKul 
Al šta biva kada se pomešaju energija i neodlučnost?
Ređaju se pitanja, negativni odgovori koji lagano prelaze u paranoju, treptaj svetlosti koji vrača u normalu, pa sam opet negde na početku u začaranom krugu.
Al to nisam ja... ja bre to sve umem. Ja unapred znam odgovor na sva pitanja, iskustvom vođena... neka crknu dušmani.
Al baš zbog toga ne mogu da shvatim ljudsku glupost i neku čudnu tzv. negativnu energiju koja narušava auru. Radiš nešto neko vreme sa dušom i srcem, ispunjen zadovoljstvom... al djavo neda mira, spušta klapnu još mu to bude i dozvoljeno. Prekida se niz dobijenih dobrih karata, igra postaje gubitnička i ne ostaje ništa drugo nego tatatira koliko te noge nose. E to su stvari za koje smo sami krivi, tvrdim.
Lepo je biti svestan svakog tranutka. Ali postoje oni lepši, kada slepilo obuzima određene puteve koji vode na onu stranu duge. Samo ne postoji dokaz da je tamo mirna reka ispunjena sunčevim zrakom, i zbog straha od nevremena mnogi ne pristanu na takvo putovanje.
Ne znam zašto, ja volim neizvesnost. Čini da budem na sedmom nebu, pa su odluke ponekad lake, ali uvek bez kajanja, jer sam mnogo puta osetila taj ukus užitka.