Ne volim redove i duga čekanja! Ne volim ljude koji stoje iza mene, a još više one ispred. Dotična gospoda misle da ako mi se što više približe i dahću mi u vrat da će smanjiti broj minuta, sati, dana čekanja. Nagaze mi petu, u trenutku gubljenja ravnoteže gurnu me naglo ili potpuno oslone i uz prevrtanje očiju kažu kiselo "izvini"... Dok sam imala dugu kosu volela sam da mašem glavom kako bi ih konjski rep šibao po licu a sad ponekad poželim da imam konjske kopite čisto da vide kako je to bolno kada nagaze moja mala stopala:) I zašto uvek samo ja imam nešto da pitam i zadržim se isuviše kratko da mi bude žao svog tog silnog čekanja? I zašto me na šaletru obavezno sačeka namrgođeno lice koje se raduje ako postavim neko pitanje za koje ona/on nije nadležna/an da daje odgovor?

"Red za suhomesnato počinje od vitrine za meso " - zvuči smešno ali je istinito. U jednom od prodajnih objekta "Maxi" stoji upravo tako. I pored tog vešto osmišljenog natpisa moje drage komšije i dalje pokušavaju da se ubace sa druge strane praveći se da sam ja jedina budala koja stoji onako kako piše, i da sigurno čekam meso... I onda ugledam njega... krupnog, visokog, plavookog mesara:) Pa da, možda bih i mogla da naručim pola kile mlevenog mešano ali se bojim njegove reakcije ako nema samleveno, a na primer danas mu baš nije dan, pa mu umesto osmeha koga još uvek zamišljam, izrastu rogovi!

"Vaša kartica nema sredstava"... Kako, šta, nemoguće!?... Svi pilje u mene kao da sam najveći dušmanin koji je došao da napuni puna kolice namernica i provuće se tako što će sebe i plen učiniti nevidljivim... I zašto to tako mora da se glasno izgovori, da me svi koji su se zadesili u samoposluzi pogledaju? I zašto odjurim do bankomata tako sva uzrujana razmišljajući da li je moguće da su se ponovo pojavili neki savremeni hakeri i skinuli mi sav novac sa računa? I zašto posle moram da se vratim na "mesto zločina" i tiho govorim da mi je bankomat pokazao sasvim drugačije stanje i da im aparat za kartice verovatno nije u redu, a da pored zlobnog pogleda dobijem najgore moguće kritike kako oni svi rade samo svoj posao i da im ne trebam još ja da im solim pamet! 

I zašto na sva ova pitanja nema odgovora u "1000 zašto-1000 zato"? 

Možda je nekome smešno ali meni se stvarno ponekad plače. Al neću, u inat!