Vrtoglave promene, nepredvidivo neočekivano fijukanje kroz misli i dušu, neprijatan gorak ukus prošlosti i Mesec... nebo puno zvezda, šta li će se dogoditi sutra? Kao da sve počinje ispočetka od kraja, nadam se do beskraja. Koliko god se borim sa grešnim mislima, na kraju završim pored Njega, tamo daleko, totalno nezbrinuta i uplašena, a opet tako srećna.  (Dalje)

Umorila sam se od iščekivanja da se dogodi čudo i promeni stvari koje sama nisam u stanju da rešim.
Mrzim što je kraj nedelje i što sutra počinje dosadni ponedeljak. Posle predivnog vikenda mogu samo da strepim od sutrašnjeg dana. Nije dokazano ali je negde verujem da ne možes imati 3 dana zaredom sa osmehom na licu. Ne, uvek mora da dodje taj "treći" i pokvari sve, vrati me na početak i obeshrabri za velike korake ka promenama. (Dalje)

Nikad nije dovoljno. Tražim još veće nebo da ga uporedim sa mojim osećajem koje mi budi. Tražim obalu bez mora, nebo bez oblaka, kišu bez kapljica da uporedim sa prazninom koju osećam kada negde luta. Ne znam šta je umor, poznajem samo želju da ga učinim zadovoljnim.  (Dalje)

Znam ja da samo on tako ume... znam da niko nije tako posebno jedinstven, da samo on ima moć da izazove tvoj iskren osmeh duše. Ustvari, znam da ti misliš da je jedini. I onda dan pretvoriš u sećanje, čupaš uspomene koje kada su prisutne želiš ponovo da zakopaš u nedostižne dubine.  (Dalje)

Ne volim redove i duga čekanja! Ne volim ljude koji stoje iza mene, a još više one ispred. Dotična gospoda misle da ako mi se što više približe i dahću mi u vrat da će smanjiti broj minuta, sati, dana čekanja. Nagaze mi petu, u trenutku gubljenja ravnoteže gurnu me naglo ili potpuno oslone i uz prevrtanje očiju kažu kiselo "izvini"... Dok sam imala dugu kosu volela sam da mašem glavom kako bi ih konjski rep šibao po licu a sad ponekad poželim da imam konjske kopite čisto da vide kako je to bolno kada nagaze moja mala stopala:) I zašto uvek samo ja imam nešto da pitam i zadržim se isuviše kratko da mi bude žao svog tog silnog čekanja? I zašto me na šaletru obavezno sačeka namrgođeno lice koje se raduje ako postavim neko pitanje za koje ona/on nije nadležna/an da daje odgovor? (Dalje)

Ma to je to... osećam se kao malo dete i još više su mi potrebna ona mala možda čak i lažna obećanja. Ne, to nije zato što sam izgubila samopouzdanje, to je zato što želim da te obavežem. Nešto za šta ću sutra da se uhvatim, nešto što će mi biti potvrda onda kada te ne bude bilo, da sam verovala u nešto stvarno, da sam živela uz nećiji dah na vratu, budna sanjala i zadovoljno plakala. (Dalje)

I neću... neću se sećati, niti ću pokušati da ponovo probudim uspomene... I samo ponekad me prodje jeza kada shvatim koliko je vreme brzo proletelo, a bolja vremena dolaze, valjda.

Samo ponekad zazlim sto su mi albumi bez ijedne slike. Ali to obično kratko traje, jer naleti veliki talas bola, koji je tesko prevazići i napravi brodolom u duši bez ijedne preživele iskrice sreće.  (Dalje)

Sigurno... baš tako se osećam. A sama. Sama sebi krivac za ovaj osećaj i podižem čašu visoko da nazdravim:

Svim onima koji su me kinjili, koji su mi želeli neuspeh. Onima koji su iza leđa sklapali priće i pričice ponižavajći svaku moju vrlinu. I onima koji su mi se smejali potajno, i onima koji se prave da me vole, a naročito onima koji su mi podmetali nogu. Bez straha, nazdravljam, svima vama i želim vam umirujuć i dobar osećaj. Eto, barem jednom da ga osetite, bez ikakve zasluge da uživate u njemu. I neka vas nikada ne sustigne ono što ste meni želeli, kao što ni mene nije. I neka vas prati zadovoljstvo pripadanja, uspeha i življenja. 

Ja sam uspela.

Ponese me tako taj predrođedanski osećaj i posle dugih godina samoće i tuge, želim celom svetu da kažem... da sam dobro. 

 

Унуку, који је са Станојем дошао из Срема, било је име Глигорије. Током времена Глигорије је имао два сина: Мијајла и Станка.
Глигоријев син Мијајло имао је два сина : Тодора и Ђорђа. Ми смо Ђорђеви потомци.
Ђорђе је рођен 1768. а умро  26.09.1848. године а живео је 80.године. Као што се зна Ђорђе је био природно развијен човек , висока раста јако мудар и паметан. У оближњем манастиру Св.Николе научио је читати и писати. Као такав уживао је добар углед међу људима у овом крају. Ђодђе је краће време живео тамо где је и његов деда живео тј. у ,,Ковачевом долу,, и из разних разкога се спустио мало ниже у место звано ,,Дољак, тачније у Расуле, где је сада кућа Добривоја Љубичића. Касније је сишао и мало ниже низ Каблар у Рапајловачу.
Као што се зна, земља овог краја је у то време била већином под шумама. Ђорђе је као добар и узоран земљорадник почео крчити шуму и раскрчио велики простор око себе. Затим засади воћњак са шљивама , окалеми калеме другог разног воћа, засади виноград и тиме развије читаву економију , која је као таква служила за углед у читавом крају. (Dalje)

Планина Каблар и његова околина су мање-више познати у нашој широј јавности. У самом Каблару постоји више пећина које још нису довољно испитане. Посебно се истиче једна која је неприступачна и незна се шта све постоји у њој. По причањима наших предака, у њој је некада за време турака био збег срба. Тадашњи људи су били устаници а у збегу су били њихови жене и деца. Устаници су се борили против турског насиља. После извесног времена турци су приметили збег и почели су се пети у пећину. На вратима пећине, жена, која је тог тренутка месила хлеб, чим је приметила турчина, како није имала ништа друго при руци, она гађа и удари турчина оним хлебом и лопаром, а турчин се отисне низ стену и погине. Од тада се та стена и сама пећина  зову ,,Турчиновац,,. (Dalje)

Poslednje dve nedelje mi ništa ne ide od ruke. Pokušavam da se setim baš svakog baksuza ali iskreno kad ima nećega u velikoj količini, onda je i teško zapamtiti baš sve. Ali ja se i dalje trudim! Ne da zapamtim, nego da se držim. Ovo je samo jedan mali težak period u mom neslavnom životu. Sutra ću se smejati, samo sad ne mogu. Sad sam kanda malo besna. Očekujem reprodukovanje energije uskoro ili dolazi period ko-preživi-neće-da-preživi! (Dalje)

U suštini svaki komentar je suvišan. Ali eto meni tako dodje ponekad da izmišljam stvari zbog kojih volim život. I u reci izmišljotina naletim na lepe, tople, peckave, iskrene, prave razloge.

Sreća je u malim stvarima. Niz malih stvari čini jednu veliku stvar. Ali ako je velika stvar razbijena na male sitne radosti, onda je niz takvih radosti mnogo veći nego jedan veliki talas trenutne radosti.

I eto definicije.

Ne može ovaj svet biti toliko lud, koliko ja umem da od svake stvari napravim malu radost...

Možeš i Ti Tužna... ovo je tebi posvećeno.

Prvi sneg... zamisli želju. Ja moju imam odavno spremljenu... Nije da ne želim mir u svetu i nije da nisam lepa :P, al ovog puta želim nešto što će mom srcu najviše goditi. Želim topli osećaj. Onaj od koga mi poizilaze žmarci duž ledja, od kojeg mi se duša ispuni toplotom i zadovoljstvom, srce brže kuca, oči smeše.

Osećaj koji je uvek tu negde u meni samo ponekad zataji i čeka u nekom uglu tvoj nežan dodir. A ti umeš, tako spretno da ga probudiš.

Posvećeno Milanu. 

 

mt:s imate prijatelje, aj ne rise tebra!

Ja se odmah izvinjavam na rečniku.

Negro, šta ima novo kod naših "prijatelja"... Prepaid najdraži broj!!! Juhuhuhu... Izaberete broj i uz nadoknadu od 120,00 dinara mesečno pričte "besplatno ceo mesec". Za sve pozive ka tom broju i ostalim brojevima naplaćuje se uspostava veze po ceni od 1,50 dinara (bez PDV-a). 

Ali! Ako redovno plaćate Vaše dospele obaveze i imate najskuplji paket koji nudimo, mi ćemo Vas isključiti! I ni jedna usluga vam neće biti omogućena! (Dalje)

Koliko ima stvari na ovom svetu na koje ne mogu da utičem. I taman kad pomislim evo ga, to je to, ja sam kraljica i jedina upravljam mojim svetom - cvrc! - padne kiša!

Volim je... ali ponekad ume da me rastuži i odvede u neki totalno drugi svet gde ne bih volela da se zadržim. Najčešće izabere prošlost i nadolaze mi slike koje sam nekada pokušavala da zakopam duboko u duši. Nemilosrdno mi razbacuje vešto složene misli i osećanja i svakom novom kapi zadaje sve veću bol. Što je glasnija to je i bolnija... Jedino što mi ostaje jeste da se prepustim i čekam kraj da bih se brzo ponovo bacila na posao sređivanja nereda koji ostane. (Dalje)