Vrtoglave promene, nepredvidivo neočekivano fijukanje kroz misli i dušu, neprijatan gorak ukus prošlosti i Mesec... nebo puno zvezda, šta li će se dogoditi sutra? Kao da sve počinje ispočetka od kraja, nadam se do beskraja. Koliko god se borim sa grešnim mislima, na kraju završim pored Njega, tamo daleko, totalno nezbrinuta i uplašena, a opet tako srećna.

Znam da je sve previše zamršeno, ali tako je i u mojoj duši koja vrišti od bola i iščekivanja da ovog puta bude ono pravo. I koliko god sam do sada imala istu želju i dalje je želim svim srcem i režiram njeno ostvarenje uveče pre nego zaspim. Nikome ne priznajem, a ustvari živim od zamišljenih romantičnih trenutaka, kao iz bajke, na obali mora, negde daleko, daleko od svih, gde živimo srećno do kraja života... On i ja... Mazimo jutro, ljubimo dan, njuškamo veče i tako sve u krug bez realnost i mogućnosti razočarenja.

A šta nam drugo preostaje, sve je zabranjeno, sa previše ponosa, premalo ljudskosti i užurbanosti ka jos bržem načinu da se i ovaj dan završi... Osim snova, skrivenih želja i zamišljanja da sve bude onako kako treba?

 

For my Love, R.