Koliko ima stvari na ovom svetu na koje ne mogu da utičem. I taman kad pomislim evo ga, to je to, ja sam kraljica i jedina upravljam mojim svetom - cvrc! - padne kiša!

Volim je... ali ponekad ume da me rastuži i odvede u neki totalno drugi svet gde ne bih volela da se zadržim. Najčešće izabere prošlost i nadolaze mi slike koje sam nekada pokušavala da zakopam duboko u duši. Nemilosrdno mi razbacuje vešto složene misli i osećanja i svakom novom kapi zadaje sve veću bol. Što je glasnija to je i bolnija... Jedino što mi ostaje jeste da se prepustim i čekam kraj da bih se brzo ponovo bacila na posao sređivanja nereda koji ostane.

Volim je... čak i kada to radi. Volim osećaj koji mi izaziva... tuga, pomešana sa zadovoljstvom što sam sve te stvari stavila iza sebe i krupnim koracima koračala dalje. I ko kaže da nisam kraljica... Evo me, opet upravljam. Puštam bol da me ponese, uživam u njemu jer sam sigurna u svoju moć da ga nadjačam i dušu ispunim osećajem zadovoljstva.

Volim kišu.  

Zahvaljujem se odgovornima za postavljanje mog bloga na Vredi listu... Zahvaljujem se onima koji me čitaju, komentarišu... glavni krivci ste za ovaj lep osećaj pripadanja.