I danas, da, idealan dan za novi početak.

Prvi novembar, prvi dan u pretposlednjem mesecu pred Novu godinu, dva dana pred vikend ili dan pre petka, poslednjeg radnog dana u nedelji, dan u prvoj nedelji sa novim računanjem vremena, a lično meni tačno godinu dana od useljenja. Puno bitnih sitnica vezanih za ovaj datum, da bih ga mogla čak proglasiti danom preokreta u mom malom neslavnom životu. Mogla bih ga i proslaviti.

Provela sam ga radno. Održala već ustaljeno sastančenje sa saradnicima na mom tako duhovnom ispunjujećem poslu. Ušla u pregovore oko 2 nova projekta, da ih tako moderno nazovem. Ponovo se nervirala zbog saobraćajne gužve, par puta došla u iskušenje da opsujem, odslušala svoju omiljenu radio emisiju... to je već sve ono što je uobičajeno.

Danas je prvi dana kada je orah u mom dvorištu ostao bez lišća, a dvorište ovog puta još više prekriveno istim, koje je već počelo da ometa slobodno kretanje. Prvi put sam se saplela na stepenice ispred kuće, zadivljujuće jurnula ka ogradi i vešto se pridržala za nju. Prvi put radnik na benzijskoj stanici nije uspeo da otvori rezervoar na mojim kolima kako bi natočio gorivo, nešto je zapelo. Prvi put su mi telefoni neprestano zvonili u toj meri da nisam uspela svakoga da ispoštujem, to je dobro da, posao mi se razrađuje. Prvi put sam popila black guaranu. Prvi put radnici u banci na šalteru sam rekla "ćao" umesto "dobar dan". 

Prvi put poželela da posle toliko vremena, izađem sama u kafe gde sam izlazila kao klinka. Da uradim prvi put nešto zbog čega sam te smatrala čudnim i nedruštvenim bićem, a opet tako meni interesantnim i jedinstvenim. Umeo si da nonšalatno ušetaš sa novinama ispod miške, izvučeš stolicu laganim pokretom kako bi se škripa što manje čula... pogledom prošetaš po ostalim stolovima, klimneš glavom i osmehneš mi se kada bi nam se pogledi sreli i tek tada se ugodno smestiš. Naručiš svoju omiljenu kafu otvoriš novine i povremeno me pogledaš. A ja kao da sam to čekala... tvoj pogled i zakrivljen ugao usne sa nadom da ćeš barem jednom sesti zajedno sa mnom tako i svoju pažnju posvetiti meni, a ne čitanju novina. Da... mogla bih tako danas... da prošetam do tamo i odglumim tvoju već ustaljenu i dosadnu ulogu... a možda bih te i zatekla tamo...

...a možda bih konačno prvi put i sela sa tobom ...

Možda... a možda je bolje da to sve uradim sutra... jer sutra neće biti prvi put da sam to poželela, a možda se i ne setim da poželim.