Ne volim redove i duga čekanja! Ne volim ljude koji stoje iza mene, a još više one ispred. Dotična gospoda misle da ako mi se što više približe i dahću mi u vrat da će smanjiti broj minuta, sati, dana čekanja. Nagaze mi petu, u trenutku gubljenja ravnoteže gurnu me naglo ili potpuno oslone i uz prevrtanje očiju kažu kiselo "izvini"... Dok sam imala dugu kosu volela sam da mašem glavom kako bi ih konjski rep šibao po licu a sad ponekad poželim da imam konjske kopite čisto da vide kako je to bolno kada nagaze moja mala stopala:) I zašto uvek samo ja imam nešto da pitam i zadržim se isuviše kratko da mi bude žao svog tog silnog čekanja? I zašto me na šaletru obavezno sačeka namrgođeno lice koje se raduje ako postavim neko pitanje za koje ona/on nije nadležna/an da daje odgovor? (Dalje)